There are several programs of geographic information systems, which are enriched with new improved versions from year to year. Even with the connection to the internet through these programs, the possibilities of carrying out many cartographic works are increasing. For example, it is important to create interactive dynamic maps on different topics. At present, the process of obtaining an intensive - interactive map for moving and changing objects in the spheres of population and population service is character. Maps of the population are necessary for ensuring and satisfying the practice of the national economy, culture and social development. According to the content of the maps of the population, the settlement of the population and its location are divided into maps, demographic, ethnographic anthropological and socioeconomic maps. In this article, opinions on the role of modem GIS technologies in the formation of attributive data and obtaining results and geolocation work on the database are given in the compilation of demographic maps based on the data of the last years.
Озон купгина тизимли ва махаллий касалликларга алтернатив даво сифатида ишлатилсада унинг тукималарни тиклашда самарали таъсир килади. Озонотерапия мослашувчан биооксидатив даво усулидир, унда даво эфектига эришиш учун кислород озон газ холида, сувда эритилган ёки ёгда туйинтирилган холатда кулланилади. Озон атамаси юнонча “ozein” уткир хид” сузидан олинган булиб дастлаб 1840 йили немис химиги “озонотерапияниниг асосчиси” Кристиан Фредрих Схонбеин томонидан ишлатилган. Озон (О 3 )- уч атом кислороддан иборат табиий молекуладир. Озон узининг биологик таъсири ва биохимиявий хусусиятлари сабабли тиббиётда кенг куламда ишлатилади. Шундай булсада унинг юз-жаг сохаси кушма шикастланишларида очик яраларни даволашдаги таъсирини бахолашда маълум бир тадкикотлар олиб борилиши зарурдир.
Жаҳон миқёсидаги глобаллашув тизимида иқтисодий ресурсларнинг энг муҳим манбалари сифатида билим ва инновациялардан фойдаланиш асосида ижтимоий ишлаб чиқариш самарадорлиги ўсиши янги парадигмаси шаклланмоқда. Узбекистон ҳам жаҳон иқтисодий тизимига кирган ҳолда, давом этаётган жараёнлардан четда қолиши мумкин эмас, шунинг учун тегишли иқтисодиётни яратиш бўйича инновацион стратегияни ишлаб чиқиш XXI асрнинг биринчи ярмида унинг ривожланишининг асосий йўналиши ҳисобланади. Бундай шароитда мамлакатнинг инновацион ривожланиш стратегиясини шакллантиришнинг фалсафий асосига айланадиган яхлит қарашлар тизимини ишлаб чиқишни тақозо этади. Бундай яхлит тизим, бизнинг фикримизча, дунёқараш позициясига асосланиши керак, унинг ичида инсон ҳар қандай ривожланишнинг асосий манбаи сифатида тан олинади ва шу билан бирга ҳар доим эришилган ижтимоий муносабатларнинг натижаси ҳисобланади.
Озон купгина тизимли ва махаллий касалликларга алтернатив даво сифатида ишлатилсада унинг тукималарни тиклашда самарали таъсир килади. Озонотерапия мослашувчан биооксидатив даво усулидир, унда даво эфектига эришиш учун кислород озон газ холида, сувда эритилган ёки ёгда туйинтирилган холатда кулланилади. Озон атамаси юнонча “ozein” уткир хид” сузидан олинган булиб дастлаб 1840 йили немис химиги “озонотерапияниниг асосчиси” Кристиан Фредрих Схонбеин томонидан ишлатилган. Озон (О3)- уч атом кислороддан иборат табиий молекуладир. Озон узининг биологик таъсири ва биохимиявий хусусиятлари сабабли тиббиётда кенг куламда ишлатилади. Шундай булсада унинг юз-жаг сохаси кушма шикастланишларида очик яраларни даволашдаги таъсирини бахолашда маълум бир тадкикотлар олиб борилиши зарурдир.
Бугунги кунда мавзули карта ва планларни яратиш, уларни қайта ишлаш, маълумотлар базаларини шакллантириш, интегрaциялаш ҳамда визуаллаштириш каби ишлар ГАТ технологиясининг асосий мақсадли вазифаларидан бири деб қабул қилинди. Электрон демографик карталарини тузишда маълумотларини тўплаш, уларга мувофиқ маълумотлар базасини шакллантириш ишлари ArcGis, MapInfo, Panorama, GeoDraw, GeoGraph, Atlas Gis, Win Gis, ArcInfo ва бошқа дастурлар асосида олиб борилмоқда. Ушбу мақолада электрон карталарини тузишда маълумотлар тўплаш ва унда замонавий методлардан фойдаланиш, фазовий маълумотларни ГАТларда интегрatsiялаш ҳамда ижтимоий-иқтисодий карталарни тузиш ишлари юзасидан фикр-мулоҳазалар келтирилган.
Ушбу мақолада қуёш панелларидан муқобил энергия тармоғида жалб этилган инвестицион муҳитни шакллантириш ҳисобига, аҳолини қайта тикланувчи энергия билан таъминланиш даражасини кўтариш ва шунга боғлиқ молиявий ҳисоботларини замонавий инновацион ғоялар, ишланмалар ва технологиялар асосида замонавий бошқарув механизмларини фаоллаштириш ва давлат бошқарувининг ташкилий-ҳуқуқий асослари асосида ташкил қилинган йўллари ўрганилиб таҳлил қилинган.
В данной статье освещены основные задачи землеустройства при развитии и отвода земель лесов в Республики Узбекистан.
Тожикистон Республикаси томонидан ҳам мамлакатда хуфиёна иқтисодиётга қарши кураш юзасидан бир неча сиёсий ва меъёрий ҳуқуқий ҳужжатлар ҳамда чора – тадбирлар белгиланган. Жумладан, 1995 йил 4 ноябрда Тожикистон Республикасининг “Валютани тартибга солиш ва валюта назорати тўғрисида”ги, 1996 йил 13 декабрда “Маҳсулот ва хизматларни сертификатлаш тўғрисида”ги, 1997 йил 15 майда “Этил спирти ишлаб чиқариш, айлантириш ва алкогол маҳсулотлари устидан Давлат назоратини ўрнатиш тўғрисида”ги, 1999 йил 3 сентябрда “Ташқи савдо фаолияти устидан давлат назорати тўғрисида”ги, 2002 йил 10 майда “Тожикистон Республикаси фуқароларининг пул маблағларини легализация қилиш муносабати билан амнистия эълон қилиш тўғрисида”ги, 2004 йил 15 июлда “Одам савдосига қарши кураш тўғрисида”ги,
2005 йил 25 июлда “Коррупцияга қарши кураш тўғрисида”ги, 2007 йил 5 мартда “Товар ва хизмат белгилари тўғрисида”ги, 2007 йил 30 июлда “Инсон таналари ёки терисини трансплантация қилиш тўғрисида”ги, 2008 йил 20 мартда “Тожикистон Республикасида Давлат молиявий назорати ва коррупцияга қарши кураш Агентлиги тўғрисида”ги, 2009 йил 19 майда “Юридик ва жисмоний шахсларни давлат рўйхатидан ўтказиш тўғрисида”ги, 2010 йил 25 февралда “Тожикистон Республикаси фуқаролари ва юридик шахсларининг пул маблағларини легализация қилиш билан боғлиқ амнистия эълон қилиш
тўғрисида”ги, 2011 йил 25 мартда “Жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш ва терроризмни молиялаштиришга қарши кураш тўғрисида”ги, 2011 йил 28 июнда “Кредит ташкилотларини тақиқлаш (ликвидация) тўғрисида”ги Қонунлари қабул қилинди.
XX асрнинг сўнгги ўн йиллигида мустақилликни қўлга киритган ва бозор иқтисодиётига асосланган демократик жамият қуриш билан боғлиқ чуқур ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий ислоҳотларни бошидан кечираётган Марказий Осиё давлатларида айрим норасмий исломий марказлар, жамғармалар ва халқаро диний экстремистик гуруҳларнинг ҳомийлиги ва яширин кўмаги ёрдамида ақидапараст шахслар томонидан турли диний-экстремистик гуруҳлар тузилганлиги яқин тарихимиздан кўпчиликка маълум. Мазкур гуруҳлар қаторида сохта салафийлик ва нурчилик каби диний экстремистик гуруҳлар ҳам киради.
Мазкур илмий мақола доирасида Европа Иттифоқи давлатларидаги хуфиёна иқтисодиётга қарши курашишга қаратилган, амалий чора-тадбирлар, қабул қилинган сиёсий ва меъёрий-ҳуқуқий база тизимли таҳлил асосида илмий ўрганиб чиқилган. Шунингдек, жаҳоннинг етакчи олимларининг Европа Иттифоқига аъзо давлатлардаги хуфиёна иқтисодиёт, унинг таркибий тузилиши, хуфиёна иқтисодиётнинг алоҳида давлатлар ЯИМга нисбатан тутган ўрни, ҳажми ва кўлами кўринишида берган маълумотларини таққослаб таҳлил амалга оширилган.